Bilo jednom u dalekoj šumi, živeo je medved po imenu Mihailo. Mihailo je bio veliki i jaki medved, ali je bio i vrlo znatiželjan. On je volio da istražuje šumu i da upoznaje nove stvari.
Jednog dana, Mihailo je čuo priču o zlatnoj ribici koja živi u jezeru u šumi. Govorilo se da ta ribica ima neverovatnu moć da ispunjava želje svakome ko je nađe. Mihailo je bio veoma zainteresovan da upozna zlatnu ribicu i da vidi kakva je stvarno.
On je krenuo na putovanje da pronađe zlatnu ribicu. Putovao je preko brda i dolina, preko reka i jezera. Ali, svuda gde je stigao, nije našao zlatnu ribicu. Bio je veoma razočaran i tužan.
Ali onda, jedne noći, Mihailo je sanjao nešto neverovatno. U snu mu se pojavila zlatna ribica i rekla mu: “Mihailo, ja sam zlatna ribica i vidim da si tražio mene. Ali, nije bitno da li ćeš me naći ili ne. Bitno je da veruješ u svoje snove i da ih ispunjavaš.”
Mihailo se probudio i shvatio da mu zlatna ribica nije potrebna da bi ispunio svoje snove. On je nastavio da živi svoj život i da se bori za ono u šta veruje, bez obzira na to što nije našao zlatnu ribicu.
A zlatna ribica se nastavila da živi u jezeru i da čeka nove ljude koje će inspirisati. Mihailo je postao poznat u šumi kao avanturista i čovek koji veruje u svoje snove. A deca u šumi su mu pričala priče i pevala pesme o njegovim avanturama i neverovatnim snovima.
Tako je Mihailo naučio važnu lekciju: bitno je da verujete u sebe i u svoje snove, i da se trudite da ih ispunite, bez obzira na sve prepreke na putu.
