Daleko, daleko na obali jezera, živeo je jedan mali medved po imenu Pecaros Medi. Pored svoje kuće imao je i jedan mali čamac koji mu je služio za pecanje riba. Svakog dana, kada bi sunce izašlo, Pecaros Medi bi krenuo na jezero sa svojim čamcem u potrazi za najboljim ribama.

Jednog dana, Pecaros Medi je primetio da jezero ima sve manje i manje ribe, a svaki put kada bi se vratio kući, imao je sve manji ulov. Osećao se tužno i razočarano, jer je njegovo pecanje postajalo sve teže i manje isplativo.

Tada je Pecaros Medi odlučio da pokuša da reši taj problem i otišao je da razgovara sa starijim ribarima. Oni su mu rekli da je problem u tome što se previše ljudi bavi pecanjem, a da se ribe ne stignu oporaviti. Takođe su mu rekli da bi mogao da smanji broj ulova, a da bi ribe mogle da se razmnože i da bi u budućnosti bilo više ribe u jezeru.

Pecaros Medi je odlučio da sledi savete starijih ribara. Smanjio je svoj ulov i svakog dana bi puštao ribe koje su bile premlade ili su bile trudne. Nakon nekoliko nedelja, primetio je da se broj riba u jezeru počeo povećavati. Takođe, primetio je da su ribe koje je ulovio bile mnogo veće i zdravije nego pre.

Ovo je naučilo Pecarosa Medija važnoj lekciji o održivosti i zaštiti prirode. Shvatio je da je važno da se brine o okolini i da svako može da doprinese očuvanju prirode na svoj način. Takođe je naučio da, pored toga što može da uživa u svojim hobijima, treba da razmišlja i o budućnosti i da se brine za druge.

Pecaros Medi je počeo da priča o svojim saznanjima drugim pecarosima, pa su i oni počeli da prate njegov primer. Kao rezultat toga, jezero se ponovo pretvorilo u živopisno stanište riba i ostalih živih bića.

Pecaros Medi je postao poznat kao zaštitnik jezera i čovek koji se brine o prirodi. Ljudi su ga poštovali i voleli, a on je bio srećan znajući da je napravio pozitivne promene u svom okruženju.

I tako, Pecaros Medi je naučio da je briga o prirodi važna i da svako od nas ima odgovornost da čuva prirodu za buduće generacije.

Od tog dana, Medi se vratio kući s velikom odlučnošću da promeni način na koji ribari. Umesto da peca prevelike ribe, odlučio je da pušta one koje su prevelike ili premale. Takođe je prestao da baca smeće u reku i počeo je da organizuje akcije čišćenja reke zajedno s drugim ribarima.

Svaki put kada bi se vratio s ribolova, Medi bi delio svoju priču i svoje iskustvo s drugim ribarima i ljudima u svom selu. Uskoro su i drugi ribari počeli da se pridržavaju njegovog primera i sve više su se trudili da paze na prirodu i čuvaju je.

Medi je tako postao uzor svima u svom selu i okolini. Ubrzo je dobio nagradu za svoj rad u očuvanju prirode i postao poznat u celoj zemlji. Ljudi su se divili njegovoj posvećenosti i želji da zaštiti prirodu za buduće generacije.

Pecaros Medi je shvatio da čak i mali koraci mogu napraviti veliku razliku. Svakodnevno se trudio da živi u skladu s prirodom i učio druge da učine isto. Na kraju je shvatio da je briga o prirodi nešto što svi moramo da radimo ako želimo da očuvamo lepotu sveta u kojem živimo.